Wahoo ELEMNT BOLT je uređaj koji je me je skoro savršeno služio na preko 300 vožnji i 23.000 pređenih kilometara, tokom pune dvije sezone.
Ali zašto sam se uopšte opredijelio baš za BOLT-a? Prije svega, bolje je postaviti pitanje zašto sam se tek početkom 2019. god. odlučio za ovaj veliki iskorak i priključio svojevrsnoj revoluciji u ovom segmentu dodatne opreme. Razloga je mnogo, a odgovor je jedan – jednostavno nisam bio zadovoljan karakteristikama i funkcionalnošću uređaja koje sam do tada imao priliku isprobati, a i nabaviti kod nas.
Vratimo se na početak
U članku o izboru GPS ciklokompjutera sam pisao o razvojnom putu ovog, sada nezaobilaznog, uređaja za bicikliste, a dovoljno sam dugo u biciklizmu da sam tome lično prisustvovao gotovo od samih početaka. Za navigacionim uređajem na biciklu sam realno imao potrebu dugi niz godina, ali snalazio sam se tako što sam kroz godine takmičenja stekao praksu da do detalja unaprijed proučim datu stazu, a za prvu pomoć sam pri ruci uvijek imao i mobilni telefon s navigacionim sposobnostima. S druge strane, nije mi bio prioritet ni da GPS ciklokompjuter nabavljam isključivo zbog snimanja vožnji za Stravu, koju sam počeo sporadično koristiti da prezentujem neke svoje posebne vožnje tokom 2016. god. i za tu namjenu mi je sasvim zadovoljavajuća opcija opet bio telefon, sa Strava Android aplikacijom.
Kriterijumi za nabavku
Najveća psihološka prepreka za nabavku modernog ciklokompjutera mi je bila autonomija baterije. Trebao sam da prihvatim da umjesto zamjene baterije svakih par godina, sada moram ciklokompjuter puniti nakon svakih par vožnji! To mi je jednostavno bilo suludo, ali kako sam tokom godina navikao da telefon punim svaki dan, nekako sam prihvatio i tu realnost, ali opet mi je eliminatorni uslov bio da mogu barem odvesti cjelodnevnu vožnju (tipa 300+ km) bez dodatnog punjenja, a ako moram dopunjavati – onda da se to može raditi dok uređaj i dalje neometano radi svoj posao. Zanimljivo, ali već ovaj uslov je u startu eliminisao dobar broj uređaja.
Dalje, želio sam uređaj koji je po funkcionalnosti i praktičnosti direktan nasljednik klasičnih ciklokompjutera, samo s proširenom funkcionalnošću, a ne neki glomazni “gedžet” koji pokušava da radi mnogo toga, uz hardver i softver koji izgleda kao da se pojavio prije 10-15 godina. Nisam želio ni neintuitivno rukovanje i podešavanje, komplikovanu sinhronizaciju ruta na uređaj i prenosa zapisa vožnji na internet, a definitivno nisam želio u životu ni još jedan ekran na dodir. Nije mi bilo zadovoljavajuće ni to da ne mogu da učitam rutu dužu od stotinjak km, a da to ne stvori probleme u funkcionisanju uređaja.
I stvarno, u cijeloj ovoj priči se mnogi brendovi, tada vodeći u ovom segmentu, uključujući i moj omiljeni Polar, jednostavno nisu uspjeli snaći. Pojavili su se i mnogi novi igrači, koji baš i nisu imali istorijat povezanosti s biciklizmom, tako da mi ni njihovi proizvodi nisu bili odgovarajući. Za Wahoo sam saznao tako što sam primijetio da mnogi biciklisti ultramaratonci koriste ovaj uređaj, a ispostavilo se da je to uglavnom iz istih razloga, odnosno zbog istih kriterijuma koje sam i ja zahtjevao od GPS ciklokompjutera. Inicijalno nisam mnogo obraćao pažnju na Wahoo, jer mi se originalni ELEMNT nije posebno sviđao i bio mi je prevelik, a i nije mi ozbiljno djelovala nova firma s takvim nazivom i jednim jedinim proizvodom (kašalj*predrasude*kašalj).
Upoznajte BOLT-a
Kada sam definitivno odlučio da baš moram nabaviti GPS ciklokompjuter – a to je bilo iz razloga što sam se potpuno orijentisao na vožnju ultradistanci i breveta, kao i organizaciju, pa i vožnju, međunarodnog događaja B-HARD Ultra Race & Brevet – po ko zna koji put sam uzeo da prelistavam tehničke specifikacije i recenzije uređaja i sve me je vodilo u smjeru Wahoo-a. Međutim, razlika u odnosu na ranije je bila ta što se u međuvremenu pojavio manji, kompaktniji i simpatičniji ELEMNT BOLT.
Stvarno, ovaj GPS ciklokompjuter je zadovoljavao baš sve moje zathjeve:
– svojom formom, funkcionalnošću i prezentacijom podataka je bio spiritualni nasljednik klasičnih ciklokompjutera,
– aero nosač ga je kompaktno i gotovo neupadljivo pozicionirao ispred lule,
– rute iz RideWithGPS-a, uključujući i listu tačaka za navigaciju, mogao sam jednostavno prebaciti direktno na uređaj preko interneta, a takođe sam mogao kreirati i učitati rute tokom vožnje, uz pomoć telefona;
– vožnje iz uređaja su se automatski dizale na Stravu preko WiFi-ja (ili, po potrebi, preko konekcije na telefon) po povratku kući,
– gotovo sva podešavanja su se vršila nevjerovatno brzo kroz odličnu aplikaciju na telefonu i
– na kraju, ali svakako veoma bitno – baterija je imala autonomiju oko 14 časova (malo manje uz aktivnu navigaciju) i uređaj sam mogao dopunjavati tokom rada.
Dodatno, BOLT je imao i još neke veoma korisne opcije:
– pored niza konfigurabilnih ekrana, imao je i poseban “penjački” (climbing) ekran, odnosno prikaz profila uspona ili cijele rute i vaše trenutne lokacije na profilu,
– mogućnost jednostavnog zumiranja ekrana, odnosno smanjenja broja prikazanih parametara, od ukupno devet, pa sve do samo jednog parametra (veoma korisno ako npr. radite intervale i želite da se koncentrišete samo na dva ili tri najbitnija parameta),
– uređaj je imao jedan red dodatnih višebojnih LED dioda, koje služe za vizuelnu indikaciju odabranog parametra (npr. broj otkucaja srca, snaga ili brzina), ali ujedno i tokom aktivne navigacije za dodatno vizuelno obavještenje (pored zvučnog signala, kao i uputstava na ekranu) o tome na koju stranu trebate skrenuti (ili možda produžiti ravno), kao i u slučaju da ste napustili zadanu rutu,
– uz konekciju na telefon sam imao opciju live tracking-a, odnosno javnog praćenja lokacije i parametara vožnje preko interneta, za šta sam ranije morao koristiti GoogleMaps,
– a kasnije sam uz ažuriranje firmware-a dobio i opciju korištenja Strava Live segmenata, kao i kontrolu uređaja pomoću dodatnih tastera na Shimano Di2 ručicama, ali i smart trenažera pomoću uređaja.
Dakle, ljubav je bila rođena, kocka bačena… i potrudio sam se da nabavim BOLT-a čak iz Velike Britanije!
Srećom, vi sada ne morate ići tako daleko, jer Wahoo program možete pronaći lokalno u Spartan Sportu :).
Ful oprema – klima, koža, ABS…
Kako su se vremenom promijenili i tehnologija i protokoli komuniciranja senzora sa uređajima ovog tipa, tako sam i ja morao da uzmem “bundle”, odnosno set sa svim senzorima (brzina, kadenca i traka za puls sa senzorom).
U paketu, a i veoma lijepoj kutiji, pored uređaja i navedenih senzora (senzor za brzinu i kadencu su na bazi akcelerometra, tj. bez dodatnih magneta) dobijete i aero nosač za guvernalu, obični nosač za lulu ili guvernalu, nosač senzora za brzinu, nosač senzora kadence, šaraf koji vam omogućava da zavrnete uređaj u aero nosač (kako ne bi spao ili bio ukraden, ali profesionalcima je ovo značajno iz razloga što se bicikl važu sa svim elementima koji su učvršćeni na bicikl), plastičnim vezicama za montiranje svega i, naravno, osnovnim uputstvom za korištenje (koje niko ne čita, prim.aut. ;)).
Na slici paketa je blago osvježena verzija BOLT-a u odnosu na moj originalni, a razlike su praktično samo u boji kućišta (crna u odnosu na tamno sivu) i takođe neznatne razlike u traci za puls i samom senzoru.
3, 2, 1… START!
Kao što sam već pomenuo, inicijalno podešavanje, a i naknadna podešavanja, vrše se veoma brzo, jednostavno i elegantno preko aplikacije na telefonu. U principu, telefon vam i ne treba da biste uparili senzore s uređajem i počeli ga koristiti. Praktično, ako kupite sam uređaj bez senzora, možete ga jednostavno upaliti i započeti vožnju nakon 10-20 sekundi, kada “uhvati” dovoljan broj satelita za precizno lociranje i brzinu kretanja.
Već sam ranije naveo koje su sve mogućnosti uređaja, pa ću ostatak teksta da se baziram na praktičnom korištenju, počevši s tasterima. Dakle, s lijeve strane imamo taster za paljenje, ujedno i za ulazak u meni za osnovna podešavanja; s desne strane imamo dva tastera, za zumiranje ekrana ili mape; s gornje strane (tj. na licu uređaja) imamo tri tastera koji mijenjaju funkciju u zavisnosti od trenutnog prikaza, ali generalno služe za start, stop i pauziranje vožnje, prebacivanje ekrana, otvaranje ruta, započinjanje novog kruga i sve ostale funkcije koje mogu biti potrebne u datom trenutku. Dakle, krajnje jednostavno i veoma lako za koristenje, čak i kada je kiša, imate prste umazane kombinacijom soli, banane i gela ili možda koristite rukavice s dugim prstima.
Što se tiče ekrana, koji je inače monohromatski i ima osvjetljenje, osnovni Workout prikaz sam podesio tako da sadrži devet meni najbitnijih trenutnih parametara vožnje (po važnosti odozgo prema dole, zbog funkcije zumiranja ekrana, a uglavnom sam koristio prikaz pet ili sedam parametara); dodao sam i jedan dodatni ekran – nazovimo ga Stats – na koji sam postavio sve bitne statističke parametre vožnje; na Climbing ekran sam dodao podatke o elevacijama, nagibu, pulsu i brzini; na Map ekran, tj. prikaz mape, dodao sam i podatke o narednoj ključnoj tački, kao i distanci do kraja rute; kada inicirate novi krug, pojavi se i Lap ekran sa konfigurabilnim dodatnim parametrima vezanim za taj krug (a postoji i mogućnost automatskog iniciranja novih krugova). Dodatno, pomenute LED diode sam podesio da prikazuju zone otkucaja srca.
Kada sam na bicikl ugradio Shimano Di2 (elektronsko šaltanje brzina), dobio sam mogućnost da sa dodatnim tasterima na vrhu Di2 ručica kontrolišem BOLT-a, što se pokazalo izuzetno korisnim u situacijama kada sam imao raznu dodatnu opremu montirane na guvernali, a na nekim bitnim vožnjama sam koristio i javni live tracking. Krajem sezone se obično malo poigram sa Strava segmentima, tako da sam koristio i opciju Live segmenata, pri čemu se možete “trkati” protiv ličnog najboljeg vremena (PR) ili najboljeg vremena na segmentu (KOM).
“Jadan je taj BOLT, kad je morao tebe trpiti”
Moglo bi se reći da sam veoma dobro upoznao i istestirao ovaj GPS ciklokompjuter i redovno koristio praktično sve mogućnosti koje ovaj uređaj pruža.
Naravno, kroz eksploataciju sam pronašao i neke mane ili barem mogućnosti za napredak:
– kako ja na vožnjama razmišljam unaprijed, može se desiti da me zanimaju neki detalji u vezi nadolazećih dijelova rute i, mada je moguće zumirati i odzumirati mapu, nije moguće kretati se po mapi (osim samom vožnjom, je l’ te), ali je moguće pregledati listu svih predstojećih (i prethodnih) tački za navigaciju,
– kada se uređaj koristi uz aero nosač, priključak za punjenje se nalazi veoma blizu lule, pa je potreban pljosnat ugaoni USB konektor da bi to bilo izvodivo, mada sam za ultradistance uglavnom koristio poseban nosač za aerobar-ove ili BOLT-a montirao uz klasični nosač na neku drugu lokaciju (jer sam svakako imao nešto drugo imao u prostoru ispred lule),
– pomenuti live tracking je nekada znao da “zašteka”, odnosno da ne vrši redovno ažuriranje lokacije i podataka, ali ovo nema veze sa samim uređajem, nego s internet konekcijom na telefonu i/ili Wahoo-ovim servisom i
– konačno, tokom cijelog perioda korištenja sam imao jedinstven slučaj da je uređaj “zamrznuo”, a to je bilo u ekstremnim okolnostima – uz učitanu detaljnu rutu od 1040 km i tokom 70h neprestanog rada (i, bizarno, u trenutku kada sam bio rame uz rame s još jednim vozačem koji je koristio BOLT-a) – ali uspio sam uraditi reinicijalizaciju uređaja, nakon čega se iznenađujuće oporavio i, u roku od par minuta, učitao sve do tada snimljene podatke, te nastavio snimati i navigirati.
Ovu dugometražnu recenziju, kako na osnovu perioda eksploatacije ili testiranja uređaja, tako i na osnovu dužine teksta, mogu završiti identičnom rečenicom s početka članka:
Wahoo ELEMNT BOLT je uređaj koji je me je skoro savršeno služio na preko 300 vožnji i 23.000 pređenih kilometara, tokom pune dvije sezone.