Siguran sam da poznajete power, cadence, Strava i još mnogo opasnih riječi :)… ali vratimo se na početak!
“Koliko si najbrže vozio?”
Legenda kaže da tvorac prvog brzinomjera za bicikl nije više mogao trpiti da nema odgovor na neprestano postavljano pitanje o tome koliko je najbrže vozio i da je odlučio da pronađe odgovarajuće rješenje. OK, ovo sam ja upravo izmislio, ali činjenica je da je biciklistima u nekom trenutku postalo veoma važno da znaju kojom se brzinom kreću i koliku su udaljenost prešli, pa su tako nastali i prvi mehanički ili analogni ciklokompjuteri. Kasnije su zamijenjeni digitalnim, koji nisu bili mnogo napredniji od ručnih satova, ali su pored trenutne brzine i pređenog puta imali mogućnost da izračunaju i prosječnu brzinu vožnje, zabilježe maksimalnu brzinu, kao i ukupnu kilometražu u sezoni. Zatim je dodana i mogućnost praćenja broja obrtaja pedala, tj. kadence, kao još jedan parametar važan za dinamiku vožnje.
U nekom trenutku su se pojavili i kompjuteri za praćenje broja otkucaja srca tj. pulsa (kod nas popularno nazvani pulsmasteri), a ubrzo su i skuplji ciklokompjuteri prošireni tom funkcionalnošću, kao i elegantnijim bežičnim senzorima za brzinu i kadencu. U to vrijeme su ozbiljniji biciklisti vodili evidenciju svih treninga u sveskama, zatim u Excel-u, da bi pomenuti kompleksniji ciklokompjuteri kasnije ponudili mogućnost memorisanja vožnji i prenosa podataka u aplikaciju na kompjuteru, tj. elektronski dnevnik vožnji.
“Kidam nalijevo!”
Razvojem tehnike i tehnologije i komercijalizacijom navigacionih uređaja, prije svega zasnovanih na GPS tehnologiji, u nekom trenutku su i proizvođači ciklokompjutera uspjeli da integrišu ovu veoma korisnu mogućnost u svoje proizvode. Neki su se u toj igri snašli bolje od drugih, pa se na tržištu veoma brzo promijenio i odnos učešća različitih brendova. Istovremeno su nastali i servisi poput Strava i RideWithGPS, tako da smo uz napredniji hardver dobili i adekvatan softver, koji je u potpunosti promijenio sistem praćenja vožnji i treninga i oblikovao taj segment biciklizma u ono kakvim ga danas poznajemo. Naravno, tome je “kumovala” i generalna ekspanzija rekreativnog biciklizma na svjetskom nivou. Kao posljednji krik tehnologije, imamo i mogućnost konekcije s mjeračima snage (power meter), pametnim (smart) trenažerima i bežičnim sistemima šaltanja (poput Shimano Di2), a ovakav uređaj vam čak može diktirati i treninge!
Međutim, činjenica je da većina vozača (pogotovo drumaša/cestovnjaka) GPS ciklokompjutere koristi uglavnom ili čak isključivo za snimanje vožnje i upload na pomenutu Stravu ili neki drugi online softver. Postavlja se pitanje zašto onda jednostavno ne bismo koristili telefon za snimanje vožnje (osim poznatih problema s elevacijom, zbog nedostatka barometra), pogotovo ako na njega sada možemo povezati i ostale senzore, a možemo ga koristiti i za navigaciju. Isto pitanje važi i ako vozite bicikl samo nekoliko puta mjesečno – da li se isplati ulagati značajniju sumu novca u GPS ciklokompjuter? Odgovor u principu isti kao i za nabavku bilo koje druge vrste opreme – to je potpuno individualno, ali ako želite maksimalnu funkcionalnost, fleksibilnost i ugodnost korištenja (ili jednostavno “morate” da budete u toku s trendovima) – onda se definitivno isplati, samo trebate odabrati odgovarajući uređaj.
GPS ciklokompjuter ili multisport GPS sat?
Nastankom pomenutih pulsmastera, isti su se nastavili razvijati paralelno s ciklokompjuterima. Tako na tržištu već dugo imamo multisport GPS satove koji imaju praktično sve mogućnosti GPS ciklokompjutera, s tim da su svojom formom prilagođeni za trčanje, planinarenje, plivanje i slične sportove, a prije svega za triatlonce, jer se ujedno mogu koristiti i na biciklu. Zbog ograničene veličine displeja, nešto je manja količina istovremeno prezentovanih informacija, kao i funkcionalnosti navigacije, ali ovaj uređaj možete koristiti i kao obični sat :).
Dakle, ako vam se sportski život ne svodi samo na bicikl, onda je ovo možda odličan koncept za vas. Međutim, ako na biciklu provodite značajniji vremenski period tokom sedmice, onda biste se ipak trebali odlučiti (dodatno ili prvenstveno) za ciklokompjuter.
Da li je više ujedno i bolje?
U principu, svi GPS ciklokompjuteri koje danas možemo naći na tržištu, već od osnovnih modela nam omogućavaju jednostavno korištenje i pružaju praktično sve što većini biciklista treba (pa i više od toga). Koliko daleko s ulaganjem želimo ići zavisi od nekih dodatnih opcija i karakteristika, tj. da li možete da živite s displejem nekoliko desetih dijelova inča manjim ili ne :)). Šalu na stranu, s obzirom da se mnogo vozača za početak opredjeljuje za korištene starije uređaje, kod kojih nije sve tako bajno, pri izboru biste trebali da obratite pažnju na sljedeće:
Veličina uređaja, tj. displeja – direktno je proporcionalna količini parametara koje možete istovremeno vidjeti na displeju (da li vam je bitno da vidite 3 ili 13 parametara u svakom trenutku?), a ograničava i mogućnost navigacije (koliko često koristite mape?). Takođe, ako ste weight weenie, bitno je znati da je veći uređaj i teži i manje aerodinamičan.
Osim toga, imamo monohromatske i kolor displeje, neki stariji nemaju osvjetljenje ili imaju slab kontrast, spor odziv itd. Još jedna bitna stvar je da li ste pobornik ekrana osjetljivog na dodir (touchscreen) za ovakvu vrstu uređaja ili ne i da li želite “fancy” prikaz podataka ili želite maksimalnu čitkost. Sve ovo su neke osnovne karakteristike koje mogu i trebaju biti eliminatorne pri izboru GPS ciklokompjutera.
Konektivnost prema internetu – praktično, to nam je i najbitnije, da bismo što brže i što lakše naš posljednji trud prezentovali svijetu :). Stariji uređaji zahtjevaju neku vrstu ručnog povezivanja ciklokompjutera na desktop ili laptop kompjuter i prebacivanja podataka na taj način (pri čemu je nekada potrebna i konverzija same forme podataka), dok se moderniji ciklokompjuteri mogu automatski povezati na WiFi i upload-ovati podatke na vaš omiljeni servis, dok još niste stigli ni izuti sprinterice.
Kapacitet baterije je možda nešto što vam nije bitno ako vozite 5-6 sati sedmično ili vas ne mrzi da punite uređaj poslije svake vožnje. Međutim, ako na biciklu provodite veoma mnogo vremena ili vozite ultradistance i brevete – ovo vam itekako može biti važno. Ovdje važi pravilo kao i za druge elektronske uređaje, a to je da bolji i skuplji uređaji imaju i bolju autonomiju baterije. S tim u vidu, provjerite i da li odabranik vašeg srca ima mogućnost funkcionisanja dok je spojen na eksternu bateriju, jer stariji modeli uređaja mogu da se pune jedino dok su ugašeni, ne i tokom aktivnosti, što vas može dovesti u neugodnu situaciju kad to najmanje budete željeli.
Kartografske mogućnosti – a-ha, tu sam vas čekao! Kao što sam pomenuo, ovo je većini vozača najmanje bitan segment kod ovakvih uređaja, jer realno većina biciklista uglavnom vozi po poznatim lokalnim rutama. Međutim, ako (ili kada) vam zatreba da ciklokompjuter koristite i za navigaciju, odjednom će vam od primarne važnosti postati lakoća prebacivanja ruta u ciklokompjuter, mogućnost kreiranja ruta tokom vožnje na samom ciklokompjuteru ili preko aplikacije na telefonu, mogućnost automatskog rerutiranja kada skrenete sa zadane rute iz ovog ili onog razloga, preglednost mape, pravovremeno i ispravno obavještavanje, kao i, prije svega, stabilnost samog uređaja tokom korištenja ruta i aktivne navigacije. Dakle, ako ćete voziti brevete ili jednostavno volite putovati i voziti na nepoznatim destinacijama, obratite pažnju na ovaj segment.
Kao neke od dodatnih opcija, najbitnije je pomenuti aktivnu vezu s mobilnim telefonom, koja omogućava prikaz različitih notifikacija, poruka i poziva, kao i opciju praćenja lokacije i parametara vaše vožnje uživo preko interneta (live tracking), mogućnost vožnje uz Strava Live segmente, kontrolu smart trenažera, obavještavanje odabranog telefonskog broja u slučaju pada i tome slično.
Cijena uređaja i pratećih senzora takođe može biti veoma bitna, jer postoje ciklokompjuteri koji su možda skuplji od bicikla koji trenutno vozite. Šta vam je u tom slučaju prioritet – odlučite sami :).
“Stigli ste na svoje odredište!”
S obzirom na veoma šaroliku ponudu, bitno je da odaberete uređaj koji odgovara vašim potrebama, a ne da se vi prilagođavate njemu i, mada neke stvari možete zaključiti tek nakon dužeg korištenja datog uređaja, na internetu možete pronaći detaljne testove i prikaze svih mogućih uređaja, pa se dobro edukujte prije kupovine.
Naravno, u slučaju kupovine polovnog uređaja, obratite pažnju na stanje, kao i na to koje sve senzore dobijate uz njega, da se ne bi ispostavilo da na kraju bude “skuplja pita od tepsije”.
U svakom slučaju, odaberite osnovne kriterijume za izbor ciklokompjutera, dođite do idealnog izbora sistemom eliminacije i pridržavajte se pravila za kupovinu bilo koje vrste opreme – bolje se malo strpiti ili platiti dodatno za nešto što je kvalitetno i u potpunosti vam odgovara, nego baciti pare na neko polovično, neispitano ili kratkotrajno rješenje.
Na tržištu postoji mnogo proizvođača s pregršt modela. Kod nas, po običaju, u prodaji je zastupljena samo nekolicina, od kojih ćemo izdvojiti:
- Garmin – u ponudi firme M-Bike Shop i
- Wahoo Fitness – u ponudi firme Spartan Sport, koji čitaocima ovog članka poklanjaju biciklističke rukavice uz kupljeni Wahoo ciklokompjuter.