Ljudi rijetko uspiju, ako ne uživaju u onome što rade.
– Dejl Karnegi
Biciklizam postoji u mnogo oblika, a svakako da je među njima najljepši rekreativni biciklizam, koji donosi psihofizičko rasterećenje i “punjenje baterija”. Ako povučemo paralelu s drugim aktivnostima, onda bi to bilo kao da idete u šetnju, neobavezno igrate tenis sat vremena na zidu ili na terenu, idete u fitnes centar na lagane vježbe itd.
Ali vratimo se na rekreativni biciklizam. Za nekoga on predstavlja vožnju od par krugova po parku, nekome je dovoljno sat vremena aktivne vožnje na cesti ili u šumi (možda čak i sa električnim biciklom), dok neko uživa u vožnjama dužine i preko 100 km. Ipak, svim tipovima rekreativnih biciklista je zajedničko da ne žele da izlaze iz zone komfora (praktično iznad treće zone otkucaja srca) ili da se nepotrebno naprežu prateći tempo vožnje koji im ne odgovara. I to je sasvim OK.
Sportski biciklizam
Međutim, ako ste jednom ili obe noge zagazili u biciklizam kao sport, odnosno ako ste entuzijasta, takmičar ili potencijalni budući profesionalac, onda morate znati da je biciklizam nešto potpuno drugačije od pukog i nasumičnog odlaska na vožnju onda kada vam se vozi i gdje/koliko vam se vozi. Štaviše, kao i svaki sport koji se zasniva na sličnim principima i kombinaciji snage i izdržljivosti, biciklistički treninzi obiluju izuzetno tehničkim elementima i postoji struktuiran plan i program treninga, prilagođen kalendaru trka ili drugih vrsta događaja.
Potrebna je i velika doza mazohizma, patnje i odricanja kako bi se postigle vrhunske performanse i rezultati, a zanimljivo je da, poput rekreativaca, ove kategorije biciklista takođe pronalaze satisfakciju u tome što rade i što im biciklizam pruža, bilo da je to osvajanje Strava segmenta, prelazak nekoliko stotina kilometara u danu, učestvovanje na nekom Granfondo događaju ili borba za titulu državnog prvaka u određenoj disciplini. Adrenalin i endorfin su čudo :).
Osnovni preduslovi
Prije svega, morate imati neki cilj i motivaciju – bilo da je to da ove godine steknete mogućnost da odvezete 50 km “bez stajanja”, da uspješno odvezete neki brevet od 200 km ili čak B-HARD od 1200 km, da budete u mogućnosti da lakše pratite grupu s kojom često vozite, da postavite lični rekord ili KOM na određenom usponu, da pobijedite neku trku ili da generalno steknete sposobnost da ostvarite neke svoje zamisli i želje – a zatim treba da adekvatno pristupite ostvarenju tog cilja. To u svakom slučaju zahtjeva struktuiran i planski sistem treninga. Najgori vid treniranja je “trening zbog samog treninga”, odnosno da se pripremate za nešto, a ne znate za šta i da eventualno stečenu formu na kraju ne iskoristite nizašta.
Ako se i u najmanjoj mjeri pronalazite u navedenoj tematici – onda ste na pravom mjestu! Serijom tekstova na temu treninga ću pokušati da vam dočaram kako izgleda trenažni proces u biciklizmu, da vas edukujem kako se određeni elementi sprovode u djelo i kako se tempira forma. Takođe, to sve ne bi imao smisla ako bih se bazirao samo na prepričavanje svojih iskustava. Naprotiv, plan mi je da kroz razne primjere svedem tj. prilagodim treninge različitim kategorijama biciklista, tako da prakitčno svako može primijeniti sistem treninga u mjeri koja mu (ili joj) odgovara za ostvarenje ličnih ciljeva, bilo da za biciklizam ima na raspolaganju 24 časa dnevno ili 6 časova sedmično.
Pa, da počnemo!
Za početak, ako se planirate zvanično takmičiti, potrebno je da budete član kluba prijavljenog kod nacionalnog biciklističkog saveza i da dobijete UCI licencu. Čak i da ne planirate nužno da vozite trke, biti član kluba je dobra stvar, jer ćete obaviti detaljan ljekarski pregled u sportskoj medicini, bićete dio zajednice ljudi koji slično razmišljaju i koja vam pruža mogućnost zajedničkih treninga (a treniranje s nekim ko je jači od vas je svojevrsna prečica do vaše najbolje forme) i imaćete potrebnu logistiku, kako za servisiranje bicikla i nabavku opreme, tako i za odlaske na takmičenja. Upisi u klubove se vrše u tzv. prelaznom toku, u zimskom periodu. Ukoliko to prevazilazi vaše zamisli i potrebe, preporučio bih da u najmanju ruku pronađete grupu dobrih lokalnih vozača s kojima ćete moći redovno ili bar povremeno raditi grupne vožnje, pored svojih individualnih (da ne bude zabune – neke vrste treninga je apsolutno najbolje raditi individualno). Takođe, zbog sebe biste trebali da obavite i ljekarski pregled.
Dalje, veoma je bitno da kvalitetno odradite zimske pripreme, a zatim nastavite s baznim treninzima. Oni ozbiljniji biciklisti će otići i na neku vrstu trening kampa tokom baznog perioda. Kako apsolutno nema logike raditi zimske pripreme na proljeće ili ljeto, kada već treba da ste uveliko na biciklu i u sistemu treninga, onda to ostavite za narednu sezonu i priključite se ovoj priči kako znate i umijete :).
Dakle, ako sam vas zainteresovao ovom uvodnom pričom i rado očekujete nastavak – drago mi je! U narednim člancima na ovu temu ćemo se baviti planiranjem sezone, odnosno kreiranjem nacrta plana treninga na osnovu kalendara događaja od našeg interesa i tempiranjem forme – zato mi učinite uslugu i do tada smislite šta želite od ove biciklističke sezone, budite načisto sa sobom da želite da napredujete i naoštrite se motivacijom za vožnju! I naravno – podijelite ovaj članak s prijateljima :).