Ciljajte Mjesec. Čak i ako promašite – završićete među zvijezdama.
– Norman Vinsent Pil
600-tka – šta god da očekujete od nje, ona će vam pružiti još više! Po mom mišljenju, najljepša distanca za brevete i nešto što biste definitivno trebali iskusiti.
Zašto, Nikice? Zašto?!
Do sada smo savladali brevete i uopšte vožnju na distancama od 200, 300 i 400 km. Na redu je 600-tka, posljednja obavezna distanca iz kvalifikacione serije za PBP ili ti Paris-Brest-Paris.
Ali – bez obzira na to, postoji nekoliko razloga zašto biste trebali da se okušate na ovoj distanci, što ćete i sami zaključiti nakon čitanja ovog članka. Štaviše, ako ne ganjate pomenute kvalifikacije, savjetovao bih vam da potpuno preskočite nepopularnu 400-tku, za koju smatram da je najteži i najmanje zanimljiv brevet od ova četiri, a nije ni potreban u smislu priprema za 600 km – dovoljno je da ste uspješno odvezli 300 km. Mada je 600-tka na papiru znatno duža od prethodna dva breveta, zec leži u propozicijama, koje za uspješan brevet od 600 km dodjeljuju 40 sati i to vam omogućava da uđete u svijet višednevnih vožnji, što je osnova za još duže brevete i putovanja biciklom.
Dakle, ako je start u 7h ujutru, imate do narednog dana u 11h naveče da je uspješno završite. Praktično dva puna dana i to uz veoma jednostavnu matematiku – čak i uz prosječnu brzinu od 20 km/h – što je realno veoma nisko bez obzira na konfiguraciju terena – na biciklu ćete provesti kumulativno 30 sati. To vam ostavlja nominalno 10 sati za pauziranje, što znači da, pored redovnih i vanrednih stajanja, možete obaviti i solidno noćenje, za razliku od 400-tke, gdje to nema smisla ili nemate dovoljno vremena.
Naravno – i kod 600-ke morate paziti na vremena otvaranja i zatvaranja kontrolnih tačaka, jer ne možete tek tako pauzirati 10 sati u komadu i istovremeno ispoštovati pretpostavljeni tempo vožnje.
Je li to onda jedna vožnja ili dvije?
Hmm. Odlično pitanje! I sâm sam se to pitao. Tehnički gledano, to je jedan brevet, ali po mom mišljenju – uz spavanje su to onda praktično dvije vožnje. Ili preciznije – jedna vožnja u dvije etape. Ipak, ako nećemo sagledavati situaciju samo kao “crno ili bijelo”, onda je to malo teže definisati, jer spavanje može značiti provođenje 6 časova u udobnom krevetu u motelu, a isto tako možete odspavati i samo 30-minutni “power nap” na nekoj klupi u parku. Kako god – čim je ubačeno spavanje, to onda već nekako ne predstavlja vožnju “u komadu”.
Pa… AKO je ubačeno spavanje. Ooo, da – kombinacijom nešto iskustva u dugometražnim vožnjama, veoma efikasnim provođenjem vremena mimo bicikla i uz mogućnost da se na ovaj ili onaj način oduprete snu, 600-tku relativno lako možete odvesti “u komadu”, a mnogim vozačima je to i svojevrstan kuriozitet. Pogotovo ako je uspijete završiti za 24h – onda to nekako ima posebnu težinu, jer je to jedinica za dan. Znate, ono kad vas neko pita: “Koliko si najviše prešao u danu?”. E, pa sada možete dati precizan i bukvalan odgovor 🙂
Šalu na stranu, to već ulazi u domen ultrabiciklizma, gdje postoji takva disciplina, pa i svjetsko prvenstvo u vožnji na 24h. Ali, ipak, ovdje govorimo o brevetima, gdje je cilj uživati u vožnji i ruti, a pri tome i završiti u vremenskom roku, koji, kako smo već naveli, iznosi 40 časova za brevet od 600 km (a uglavnom se tu nađe i još koji kilometar “pride”, jer je teško tako precizno podesiti rutu, prim.aut).
Kako napraviti strategiju za 600-tku?
Najbolje je da vam ispričam jednu priču – moje prvo iskustvo vožnje na ovoj distanci. Nakon odvezene 400-tke par sedmica prije, 600-tka je tada bila moj najduži brevet, a vozio sam je u sklopu priprema za premijerno izdanje breveta B-HARD, koji je te 2019. godine bio na distanci od 1000 km.
Kao i prethodne brevete iz serijala, 600-tku sam takođe vozio zajedno s kolegom Saletom. Meni je odgovaralo njegovo iskustvo i društvo, njemu moj tempo, a obojica smo imali metodičan pristup vožnji, tako da smo odlično funkcionisali – što je izuzetno bitan aspekt vožnje breveta, ako ne planirate sami voziti.
Ova šestotka je, za divno čudo, bila samo nekoliko stotina metara duža od 600 km, ali je imala i nekoliko značajnih uspona, uključujući i prevoj na skoro 1400 m nadmorske visine i to u posljednjoj trećini rute. Kao i protekle brevete, ovaj smo takođe planirali da završimo ekspresno, ali s obzirom na distribuciju visinskog profila na ruti, plan nam je bio da dođemo do gradića na tačno 400. km rute u periodu između 22:30 i 23h. Tu bismo izvršili značajniji odmor i opskrbu – jedinu takvu nakon kratkih planiranih pauza u mjestima na 220. i 330. km rute. Takođe, na licu mjesta bismo odlučili o nastavku vožnje ili kratkom noćenju.
Naravno, uvijek se morate pripremiti u skladu s uslovima i vremenskom prognozom. Kalendarski je bio kraj maja, s nestabilnim atmosferskim prilikama i još uvijek veoma hladnim jutrima, ali ipak toplim danima. Kako smo naredno jutro potencijalno trebali dočekati na spustu s planine – pored rukava, nogavica i prsluka, nosili smo i termo dres dugih rukava, potkapu i još neke tople stvari, kao i dovoljno čokoladica i sitne putne hrane za cijelu vožnju.
Priprema, pozor… pun gas!
Prvih 100 km rute je bilo prilično ravno, pa je tako i naš tempo bio izrazito jak i išli smo praktično ispred planirane satnice. Narednih 100 km je bilo izuzetno naporno, kako zbog veoma valovitog terena, tako i zbog jakog sunca u kombinaciji s nenormalnom sparinom. Samo jednom prilikom sam skrenuo pogled s ceste i, naravno, pogodio jedinu ozbiljnu rupu na inače vrlo dobroj cesti. Tako sam dobio defekt zadnje gume na tačno 200. km rute i izgubili smo 20 min zbog toga. Ali dobro, dešava se.
Nakon prve planirane pauze za hranu i opskrbu (jer smo znali da će u kasnijem toku vožnje biti veoma upitno za nabavku hrane, prim.aut.), s osjetnim efekatima sunčanice i savladavanjem ozbiljnijeg uspona koji nas je doveo na visoravan – jasno smo mogli vidjeti razlog za sparinu, a to je bilo nadolazeće nevrijeme, praktično s crnim zidom kiše, koji je išao direktno prema nama – i obratno. Nismo baš htjeli da se “igramo kukavice”, jer smo znali da ćemo igubiti u tom duelu, ali uz cestu nije bilo apsolutno ničeg, nikakvog zaklona. To nam je u tim trenucima izgledalo prilično zabrinjavajuće.
Međutim, u pričama kakve mogu da nastanu samo tokom ovakvih avantura – taman kada smo se sudarili s frontom, naišli smo na jedini objekat u okolini – napuštenu kuću s restoranom u izgradnji. Kuća je bila zaključana, ali je imala odvojen manji objekat s toaletima, koji su, srećom, bili otvoreni. Tu smo lagodno sačekali da se nevrijeme smiri, a čak smo se susreli i s nekim biciklistima iz Poljske, koji su išli na suprotnu stranu.
Nakon te neplanirane pauze, kao i još par kraćih pauza zbog dodatnih pljuskova, očekivalo nas je i par planinskih uspona, tj. prevoja. Zbog silnih kašnjenja smo se, ulaskom u noć, našli između dvije planine, umjesto nakon njih, pa smo tako ipak morali napraviti još jednu dodatnu pauzu, da se pripremimo za nastavak vožnje.
…i šta ćemo sad?
Praktično, kasnili smo cijelu jednu kontrolnu tačku u odnosu na naš plan i tek u 23:30h smo se našli na ranije pomenutom 330. km rute. Meni to nije bilo toliko sporno, jer sam “noćna ptica” i svakako sam bio “nabrijan” da vozim cijelu noć, ali postojao je realan problem što mi je narednih 70 km rute u tom trenutku bilo potpuno nepoznato, a u pola tri ujutru na 400. km ne bih imao apsolutno nikakvih opcija ni za opskrbu, ni za smještaj. Pri tome, nakon tog 400. km bih trebao preći i veliki planinski masiv s dva prevoja, sve tokom noći i bez hrane i pića.
S druge strane, kolega je razmišljao pragmatično i sjećam se njegovih riječi: “Ja nisam za to da nastavljamo vožnju, a stvarno te ne mogu pustiti samog da ideš dalje, pa, evo, ti odluči šta ćemo.”. Odluka o odustajanju od originalnog plana nije bila laka, ali olakšavajuća okolnost je bila što smo imali varijantu za smještaj. Naime, ostatak ekipe, koji je vozio malo opuštenijim tempom, takođe je kasnio jednu dionicu u odnosu na svoj plan, tako da smo se mi zadesili upravo tamo gdje su oni planirali noćiti i imali smo kontakt za smještaj, u koji smo ušli nešto nakon ponoći.
Dobro jutro, komšije!
Nakon kratke i većim dijelom neprospavane noći (jer ni inače ne spavam u tom terminu, prim.aut.), već u 4:45h smo se našli ponovo na cesti, jer smo na kontrolnu tačku na 400. km rute morali stići u vremenu navedenom na putnom kartonu, a željeli smo to učiniti bez rizikovanja.
Ono što se tada dogodilo, stvarno nisam očekivao. Dolazimo do dijela članka koji objašnjava uvodnu rečenicu i situaciju u kojoj se u normalnom toku života teško možete naći. Uz izmaglicu, nestvarne boje neba prije zore, fantastične terene koji su mi bili potpuno novi i apsolutno nikoga i ničega u okolini, osim par napuštenih kuća – iskustvo je bilo nerealno i osjećao sam se kao da smo na nekoj drugoj planeti. I sve to dok sam na biciklu. Savršenstvo!
Nakon kontrolne tačke i doručka na 400. km, prešli smo planinski masiv u mnogo boljim okolnostima nego da smo tuda išli uz temperaturu oko nule i, nakon još nekoliko zanimljivih situacija, kao i izbjegavanja pljuskova, stigli na cilj par minuta nakon 18h. I ne samo to, nego sam stekao i veoma bitno iskustvo tako kratkog noćenja između etapa, koje mi je bilo veoma bitno za predstojeći B-HARD od 1000 km. Par godina ranije sam vozio 1000 km u pet etapa, ali s pratnjom i s mnogo dužim pauzama između vožnji, tako da je ovo ipak bilo potpuno novo iskustvo za mene.
Summa summarum
Dakle, iz ove priče možemo izvući nekoliko veoma bitnih poenti, koje sam isticao i u proteklim člancima, ali s povećanjem dužine svakako dobijaju na važnosti:
- dobro proučite sve aspekte rute (distribucija elevacije, okrepne stanice) i osmislite plan vožnje, a po mogućnosti imajte i rezervni plan,
- pogledajte vremensku prgonozu i ponesite odgovarajuću opremu, kao i adekvatnu količinu putne hrane korisne “za svaki slučaj”,
- kada se nađete u neplaniranoj situaciji ili nedoumici, uvijek dobro odmjerite sve opcije i pokušajte razmišljati bistrog razuma, bez forsiranja i afekta izazvanog različitim emocijama,
- ono što sam i ranije navodio kao veoma bitnu okolnost, a pogotovo u članku o brevetu od 400 km – uvijek imajte u vidu vremena otvaranja i zatvaranja kontrolnih tačaka navedenih u putnom kartonu i vodite računa o tome koliko vam vremena treba da stignete do naredne kontrolne tačke i
- opustite se i uživajte u avanturi!
Na kraju, ostaje samo da se citiram: “600-tka – šta god da očekujete od nje, ona će vam pružiti još više!”.
P.S. Ako ste se pitali – ekipa iza nas je morala da započne tj. nastavi vožnju već oko 4 ujutru, kako bi stigli na pomenutu kontrolnu tačku samo par minuta prije njenog zatvaranja. Nakon toga su imali više dodatnog vremena i takođe su svi završili brevet u roku.
P.P.S. Ako ste zainteresovani da se okušate na ovoj distanci, srdačno mogu da vam preporučim B-600 u okviru B-HARD Ultra Race & Brevet 🙂
Slijedi članak o nevjerovatnom iskustvu vožnje breveta od 1000 km – i to ne bilo kojeg, nego B-HARD-a.