Čovjek ne može razmišljati dobro, voljeti dobro
i spavati dobro, ako nije jeo dobro.
– Virdžinija Vulf
Kada sam nekada davno, u vrijeme dinosaurusa, počeo praktikovati vožnje duže od par sati, vrlo brzo sam počeo nailaziti i na razne prepreke iz domena ishrane, odnosno unosa hrane i tečnosti u organizam, kako tokom vožnji, tako i prije i poslije istih, odnosno i na biciklu i mimo bicikla. U to vrijeme sam ja bio veoma mlad, biciklizam je kod nas kao rekreativna i sportska aktivnost bio ekstremno malo zastupljen (čak mnogo manje nego danas, mada je i danas to na veoma niskom nivou), a najgore od svega – dostupnost informacija se bazirala na poznavanju drugih biciklista, trenera u klubu i – tu i tamo – kopije nekog stranog magazinskog članka ili priručnika u vezi biciklizma.
Sada, kada se osvrnem na taj period, dođe mi logično da je bilo veoma teško saznati bilo kakve informacije iz te oblasti. Međutim, u današnje vrijeme, gdje nas sa svih strana bombarduju informacijama o hrani, suplementaciji, dijetama, proteinima, ugljikohidratima, štetnim stvarima i tako dalje i tako bliže, gdje postoje ljudi koji se bave isključivo ovom oblasti (nutricionisti), a još uz sve to na pola metra od vas se uvijek nalazi uređaj na kojem imate pristup cjelokupnom ovozemaljskom znanju – tačno me frapira činjenica da većina ljudi, koji u biciklizmu učestvuju na ovaj ili onaj način, nemaju ni minimum saznanja o ovoj ekstremno bitnoj temi za efikasne i ugodne vožnje.
Ruku na srce, nisam primijetio ni da postoji mnogo članaka koji se decidno dotiču ove teme, tako da sam ja odlučio da uradim nešto po tom pitanju, odnosno podijelim svoja iskustva s vama. Takođe, neću glumiti nutricionistu, nego ću predstaviti osnovne koncepte koji bi svaki biciklista trebao znati i stvari koje bi trebali praktikovati tokom vožnji i u periodu oporavka.
Pa, da počnemo!
Osvrnimo se na potrebe ljudskog organizma – kao i bilo koja mašina s unutrašnjim sagorjevanjem, potrebno mu je gorivo da bi proizvodio snagu. Prije svega to su ugljikohidrati, prosti i kompleksni, ali naravno i masti i proteini. U različitim režimima rada, razlikuje se i odnos potrošnje navedenih elemenata. Pored toga, izuzetno je važna i hidratacija, prije svega unos vode, koja je izvor života i koja, kao pojedinačan sastojak, čini preko 60% ljudskog organizma. Ali ni to nije sve, jer je veoma važan element u cijeloj priči i unos elektrolita, odnosno osnovnih minerala.
Sad, kad smo postavili neke osnovne premise, trebamo razgraničiti dva usko povezana elementa – ishranu tokom vožnje i ishranu mimo vožnje, odnosno, na dnevnom nivou, možemo razlikovati konkretno tri perioda – period prije, tokom i nakon vožnje – kako bismo bili u mogućnosti da postignemo kontinuirane i maksimalne performanse na pojedinačnim vožnjama, ali i tokom sezone, a da pri tome nikad ne dolazimo u situaciju da “udarimo u zid” (eng. “bonk”). Nažalost, ova priča se ne završava na individualnom nivou – čak i da ste vi maksimalno pripremljeni, ako vozite s kolegom ili u grupi vozača i neko se nađe u neprilici zbog loše ishrane – to će negativno da utiče i na vašu vožnju.
Dakle, u narednih nekoliko članaka ćemo da obradimo sve bitne elemente biciklističke ishrane, zato se opskrbite grickalicama i zavalite u fotelju!
Naravno, šalim se – nemojte to raditi, ali pretplatite se na novosti preko formulara ispod ovog teksta :).